Много је занимања у једном, официрском. Бити официр значи радити с људима, али и са техником, често најсавременијом и веома сложеном. Бављење официрским позивом подразумева честу промену радног места, чак и места боравка, рад на терену, непрекидно усавршавање и учење. У складу с уложеним напором, официру је гарантовано и стално напредовање. У чину потпоручника неће се задржати предуго, али ће, вероватно, највише да се доказује. Много времена провешће у обуци с војницима којима ће, класу за класом, преносити знање стечено у Војној академији, на једном од смерова Копнене војске, или Ваздухопловства и противваздухопловне одбране.

Безброј је предмета и часова током четворогодишњег школовања у Војној, или петогодишњег у Војнотехничкој академији, било посвећено знањима из области тактике, наоружања, руковођења и командовања, топографије, андрагогије. За квалитетан рад с војницима, за успешну и ефикасну обуку, важни су били и дидактичко-методички садржаји, посебно савлађивани на логоровањима, током вежби и гађања на терену.

Официр није само командир вода, чете, батерије. Или командант батаљона, дивизиона, бригаде... Али, на почетку каријере, бар извесно време, млади официри су управо то. Командири основних јединица у којима имају различите дужности и стичу неопходно трупно искуство. Јер официр је, најпре командир. Спреман на изазове, на рад с људима, на непрекидне провере. Савременијим цивилним речником, командир се назива менаџером, руководиоцем, спремним за улагање максималних напора и истовремено способан да у потпуности искористи знање и вештине људи којима командује.

Поред командирских дужности, официр обавља и многе друге. Бити официр значи бити пилот, тенкиста, артиљерац, ракеташ, логистичар. Али, он је и правник и економиста, и грађевински инжењер и архитекта. Официр је и лекар и наставник, и хемичар и физичар. У складу са многобројним занимањима, разноврсно је и знање официра, стицано у Војној, или Војнотехничкој академији, на бројним курсевима током бављења тим одговорним и часним занимањем, или на Командно-штабном усавршавању. Круна официрског образовања свакако је Генералштабно усавршавање у Школи националне одбране, где изабрани официри стичу интердисциплинарна знања из области безбедности.

До те школе, наравно, није лако доћи. Као ни до највише степенице у професионалној каријери официра. Оне генералске. Потребно је много година успешног рада на различитим дужностима и много напора, уложеног током радног и ванрадног времена, да би официр могао да очекује и ту, најзначајнију, последњу потврду свог изузетног залагања.

Они најуспешнији пружају највише. И награда обично не изостаје. Али, није професионални врх једини циљ бављења том професијом. Часно занимање тражи часне људе. Многобројне бавезе и одговорности, које официрски позив подразумева, јасно говоре и о томе зашто се том професијом баве само изабрани. Спремни на жртву, способни да одговоре изазовима и ризицима позива, снажни за свакодневне психичке и физичке напоре које изискују честе вежбе, дежурства, рад у издвојеним објектима, боравак на терену...
Све то живот и професију официра чини јединственим.