Војска Србије

ЗАНИМАЊА У ВОЈСЦИ

ОПЕРАТЕР НА БВП М-80
	Борбено возило пешадије (БВП) вишеструко је повећало снагу и ефикасност тог најмасовнијег рода Копнене војске. У том возилу, поред возача, посебну улогу има оператер, чији је најважнији задатак да прецизним и ефикасним гађањем из различитог наоружања искористи знатне ватрене могућности возила. С обзиром на врсту наоружања које се користи у БВП, може се слободно рећи да је његов нишанџија – оператер један од најбољих познавалаца пешадијског оружја у војсци. Поред личног наоружања, пиштоља и пушке, оператер на БВП имаће прилику да гађа и противоклопном вођеном ракетом. Стога је обука нишанџија – оператора специфична и сложенија од обуке нишанџија других специјалности, а одвија се у четири етапе.

СЛАГАЧ ПАДОБРАНА
	Одговорност техничара за одржавање летачке опреме, односно падобрана и опреме за спасавање посаде авиона, не може се изједначити са тежином посла који та особа обавља. Једноставно речено, његов задатак је да брине о опреми која пилоту и другим члановима посаде авиона, или хеликоптера, често и живот значи. Поред пилотских падобрана и кочионих падобрана за авионе, техничар за одржавање летачке опреме на свом списку има још неколико врста падобрана, али и паковања за преживљавање после удеса летелице. Комплексност физички тешког посла увећана је одговорношћу које „слагач падобрана” осећа за оне који ће, можда, ту опрему да користе.

ПАДОБРАНАЦ
	Једно од оних занимања, због којих се војни позив воли више од других, свакако је и падобранско. Бити падобранац, лебдети небеским пространством и уживати у високој дози адреналина, сан је многих дечака. Одлучни да небом крстаре, иако нису обдарени крилима, људи су изумели падобране и тако омогућили остварење тог, по многима, најлепшег и најтрајнијег људског сна.

ИЗВИЂАЧ
	Специјалне војне јединице одувек спадају у најпримамљивија одредишта многих младића, навиклих на повишену дозу адреналина и убрзано лупање срца. Људи спремни на изазове, ризике, свакодневне провере и тимски рад у Специјалној бригади Војске Србије наћи ће место које су тражили. Ускоро, после неколико селективних курсева, можда ће добити и улогу коју су очекивали. Наравно, строге провере не прођу сви. Али, они који успеју, који, на крају, остану у јединици, могу да бирају између многих специфичних и само за војску карактеристичних занимања. Једно од тих је и извиђач – диверзант.

РОНИЛАЦ
	Зову их – људи жабе. Војнички речено, од својих другова у специјалној јединици рониоци се разликују једино по томе што водену препреку савлађују заклоњени од погледа, под водом. Није им тешко да, с опремом тешком и више десетина килограма, зароне до релативно великих дубина, прикраду се објектима на води, или испод површине и ураде оно што се од њих очекује – поставе експлозив, елиминишу препреку, униште циљ, савладају непријатеља. Честим и напорним тренинзима увежбани да под водом остају све дуже и дуже, рониоци временом почињу да је сматрају природном средином. А вода човеку то свакако није. Потребно је много напора, тренинга, провера да се укроти недостатак ваздуха, да се навикне на боце с кисеоником, да се научи вештина „живота под водом“.

НИШАНЏИЈА НА ТЕНКУ
	Бука, вибрације, скучен простор у тенку, смањена видљивост – све су то отежавајуће околности у извршавању одговорних задатака нишанџије. Током обуке, он ће научити да на њих не обраћа пажњу. Да, упркос свему, буде концентрисан на предвиђени циљ, или мету коју ће, с временом, све прецизније погађати. А то није једноставно, како можда на први поглед изгледа. Није једноставна ни тактика употребе тенковских јединица, нису једноставна ни тенковска дејства. На часовима теорије нишанџија ће, попут других чланова посаде, до танчина проучавати све добре и лоше стране тенка, особености кретања у маршевском и борбеном поретку, тактику борбе. Највећи део обуке посвећен је пракси, па добро обучен нишанџија успева да погоди мету и из тенка у покрету.