Vojska Srbije

ZANIMANJA U VOJSCI

OPERATER BVP
	Borbeno vozilo pešadije (BVP) višestruko je povećalo snagu i efikasnost tog najmasovnijeg roda Kopnene vojske. U tom vozilu, pored vozača, posebnu ulogu ima operater, čiji je najvažniji zadatak da preciznim i efikasnim gađanjem iz različitog naoružanja iskoristi znatne vatrene mogućnosti vozila. S obzirom na vrstu naoružanja koje se koristi u BVP, može se slobodno reći da je njegov nišandžija – operater jedan od najboljih poznavalaca pešadijskog oružja u vojsci. Pored ličnog naoružanja, pištolja i puške, operater na BVP imaće priliku da gađa i protivoklopnom vođenom raketom. Stoga je obuka nišandžija – operatora specifična i složenija od obuke nišandžija drugih specijalnosti, a odvija se u četiri etape.

SLAGAČ PADOBRANA
	Odgovornost tehničara za održavanje letačke opreme, odnosno padobrana i opreme za spasavanje posade aviona, ne može se izjednačiti sa težinom posla koji ta osoba obavlja. Jednostavno rečeno, njegov zadatak je da brine o opremi koja pilotu i drugim članovima posade aviona, ili helikoptera, često i život znači. Pored pilotskih padobrana i kočionih padobrana za avione, tehničar za održavanje letačke opreme na svom spisku ima još nekoliko vrsta padobrana, ali i pakovanja za preživljavanje posle udesa letelice. Kompleksnost fizički teškog posla uvećana je odgovornošću koje „slagač padobrana” oseća za one koji će, možda, tu opremu da koriste.

PADOBRANAC
	Jedno od onih zanimanja, zbog kojih se vojni poziv voli više od drugih, svakako je i padobransko. Biti padobranac, lebdeti nebeskim prostranstvom i uživati u visokoj dozi adrenalina, san je mnogih dečaka. Odlučni da nebom krstare, iako nisu obdareni krilima, ljudi su izumeli padobrane i tako omogućili ostvarenje tog, po mnogima, najlepšeg i najtrajnijeg ljudskog sna.

IZVIĐAČ
	Specijalne vojne jedinice oduvek spadaju u najprimamljivija odredišta mnogih mladića, naviklih na povišenu dozu adrenalina i ubrzano lupanje srca. Ljudi spremni na izazove, rizike, svakodnevne provere i timski rad u Specijalnoj brigadi Vojske Srbije naći će mesto koje su tražili. Uskoro, posle nekoliko selektivnih kurseva, možda će dobiti i ulogu koju su očekivali. Naravno, stroge provere ne prođu svi. Ali, oni koji uspeju, koji, na kraju, ostanu u jedinici, mogu da biraju između mnogih specifičnih i samo za vojsku karakterističnih zanimanja. Jedno od tih je i izviđač – diverzant.

RONILAC
	Zovu ih – ljudi žabe. Vojnički rečeno, od svojih drugova u specijalnoj jedinici ronioci se razlikuju jedino po tome što vodenu prepreku savlađuju zaklonjeni od pogleda, pod vodom. Nije im teško da, s opremom teškom i više desetina kilograma, zarone do relativno velikih dubina, prikradu se objektima na vodi, ili ispod površine i urade ono što se od njih očekuje – postave eksploziv, eliminišu prepreku, unište cilj, savladaju neprijatelja. Čestim i napornim treninzima uvežbani da pod vodom ostaju sve duže i duže, ronioci vremenom počinju da je smatraju prirodnom sredinom. A voda čoveku to svakako nije. Potrebno je mnogo napora, treninga, provera da se ukroti nedostatak vazduha, da se navikne na boce s kiseonikom, da se nauči veština ''života pod vodom''.

NIŠANDŽIJA NA TENKU
	Buka, vibracije, skučen prostor u tenku, smanjena vidljivost – sve su to otežavajuće okolnosti u izvršavanju odgovornih zadataka nišandžije. Tokom obuke, on će naučiti da na njih ne obraća pažnju. Da, uprkos svemu, bude koncentrisan na predviđeni cilj, ili metu koju će, s vremenom, sve preciznije pogađati. A to nije jednostavno, kako možda na prvi pogled izgleda. Nije jednostavna ni taktika upotrebe tenkovskih jedinica, nisu jednostavna ni tenkovska dejstva. Na časovima teorije nišandžija će, poput drugih članova posade, do tančina proučavati sve dobre i loše strane tenka, osobenosti kretanja u marševskom i borbenom poretku, taktiku borbe. Najveći deo obuke posvećen je praksi, pa dobro obučen nišandžija uspeva da pogodi metu i iz tenka u pokretu.